Srpska književnost na nemačkom – žive reči, koje pokreću srca.
Književnost u dijalogu – glasovi iz jugoistočne Evrope
Istraži višeOtkrijte kulturne događaje, izložbe i književne manifestacije vezane za srpski jezik i književnost.
Oni su govorili srcem. Zato ih još čujemo.
Junak Kirije, za koju je Nušić napisao da predstavlja „šalu u jednom činu", jeste činovnik koji ima ženu i četvoro dece. Njegova plata je toliko mala da porodica jedva sastavlja kraj sa krajem. Već peti mesec ne mogu da plate ni kiriju. Pošto ženi i deci ne može da priušti pravo putovanje, on im poklanja „najjeftinije zadovoljstvo" uobraženje.
Branislav Nušić
Kada je, godine 1912, u zagrebačkom Savremeniku, bio objavljen prvi prozni rad Isidore Sekulić, Bure, da je to odjednom bilo drugačije no što se tada pisalo i pripovedalo u srpskoj prozi, zabeležio je, u istom časopisu, najpre onaj dirljivi svaštar, ali vidoviti savremenik Matoš: „U poslednje vrijeme ima mnogo novosti kod Srba i Hrvata, ali kako ih ima malo, vrlo malo literarnih, pročitavši u ovom listu Bure pomislih: — Za tom tobožnjom Isidorom Sekulić krije se jamačno muškarac rafinirane osjećajnosti što nas mistificira ženskim pseudonimom, jer danas nema žene što bi mogla napisati. . . „Telom svojim sam osećala padanje večeri.“ „Tica, svetla kao rasprsnuta zvezda. „Leptir, šaren kao da je kroz dugu proleteo“. . . „Siva melodija ćutanja i tišine.“ (Koja muzika!“) Jedna nastavnica iz Šapca koja sa prvom svojom knjigom postaje „gotov pisac“, i od prve ulazi u istoriju srpske književnosti, jedna oštra gospođa sa Topčiderskog brda, koja ni u osamdesetprvoj godini nije bila gotova sa poslom, već ga jače radila no ikad u svojoj književnoj službi; jedan autentičan kosmopolit koji se nije skrasio ni u jednoj kulturi ili epohi, i koji je dvostruko više bio ovdašnji no što je, inače, ne mali Englez i Francuz bivao zajedno; Jedan pesnik koji nije imao mnogo sreće u literaturi, i koji je to umeo da pretvori u jedinstvenu, veliku književnu sudbinu; jedna od ključnih ličnosti moderne srpske literature, koja se nije ostvarila ni u jednoj od svojih petnaestinu knjiga, kojoj su fragmenti takođe bili sudbina, već se ostvarivala. U svakoj svojoj rečenici, i čitavim svojim pisanjem, čitavim življenjem po svom pisanju, oličavala kad vrhunski mir, kad nasušni nemir poetski i ljudski — ili, ukratko, žena koja se dogodila našoj kulturi, pisac je čije ime stoji na ovim dvema među „Sto knjiga srpske književnosti“. U toj literaturi, međutim, Isidora Sekulić je oznaka ne samo za jedan nemerljiv književni dohodak, već i za jednu duhovnu formulu zavičajne kulture.
Isidora Sekulić
Istražite epohe srpske književnosti kroz njihove predstavnike
U ovoj sekciji donosimo analize, prikaze i lične osvrte na dela srpske književnosti – pogled iznutra na reči koje ostaju.
"U pokretu mladih pisaca posle Prvog svetskog rata Rastko Petrović bio je jedan od najekstravagantnijih. Defetistička nastrojenost modernista, poljulj...
Prof.dr. Robert Hodel
Pesništvo Laze Kostića ostavilo je snažan utisak na više srpskih međuratnih modernista, da bi u godinama nakon Drugog svetskog rata Kostićeva uloga u ...
Prof. dr Branko Vraneš
„Nušić je rođeni novinar, unoseći u tu najnoviju i najaktuelniju vrstu naše pismenosti onaj ljubezni i zabavni način ćaskanja, šale i fantazije, kojim...
Pročitajte više
1864. U Beogradu, 20. oktobra, rođen od oca Georgijasa Đorđa Nuše i majke Ljubice rođ. Kasnar, poreklom iz Brčkog, i na krštenju dobio ime Alkibijades...
Pročitajte višeSlovobrücke bilten
Novi tekstovi, događaji i preporuke – nenametljivo, retko, korisno.
Uvek možete da promenite izbor ili da se odjavite.
