„Nušić je rođeni novinar, unoseći u tu najnoviju i najaktuelniju vrstu naše pismenosti onaj ljubezni i zabavni način ćaskanja, šale i fantazije, kojim žurnalizam ulazi u književnost, književnost u žurnalizam, pretvarajući sitnicu u događaj i događaj u sitnicu, stvarajući od feljtona kronike, listići svakidašnji prolog o svakidašnjoj ljudskoj komediji, koja kroz dnevnik ulazi u tragičnost svetske historije“

(Antun Gustav Matoš, „Listić o feljtonu“ (Predgovor „Pričama Branislava Nušića), Eseji i feljtoni o srpskim piscima, Beograd, 1952, str. 178-179)

Još kao osamnaestogodišnjak, Branislav Nušić je kupio staru štamparsku mašinu i osnovao „Smederevski glasnik, list za trgovinu, obrtnost, novosti i zabavu“. List je slagao i štampao u Ulici despota Đurđa u Smederevu, a izlazio je dva puta nedeljno. Razume se, Nušić je bio urednik „Smederevskog glasnika“ koji je, po njegovim rečima, imao rubrike: Uvodnik, Dnevne novosti, Telegrami, Listak, Male šale, Trgovina i obrt. Nažalost, ni jedan primerak nije sačuvan, što je velika šteta za istoriju srpske štampe.

Kasnije, Nušić je bio urednik „Dnevnika“, „Preodnice“, „Pozorišnog lista“, „Zvezde“, „Malih novina“, „Samouprave“, „Srpskog juga“, „Beogradskih novina“, saradnik „Radikala“, „Velike Srbije“, „Samouprave“, „Ustavne Srbije“, „Tribune“, „Nove Srbije“, „Domovine“, „Pravde“, „Bosanske vile“, „Nove iskre“, „Kola“, „Dela“, „Srpskog književnog glasnika“, „Vodenog cveta“, a u „Politici“ je pisao čuvene feljtone „Iz beogradskog života“ pod pseudonimom Ben Akiba (ime mudrog rabina iz tragedije „Uriel Akosta“ nemačkog pisca Ferdinanda Gucukova).

„Ja sam početkom devetstotinih godina pisao feljtone u Politici (Ben-Akiba) živeći isključivo od toga. Za dve godine napisao sam više nego četiri stotine feljtona.“

(Branislav Nušić, pismo kćerki Giti Predić, Beograd, 1. marta 1924. godine)

Postao je član Udruženja novinara Srbije (jednog od prvih profesionalnih novinarskih udruženja nastalih u svetu) 1903. godine. Za potpredsednika Udruženja biran je 1905, 1906. i 1907. godine, a za predsednika 1908. godine – do spajanja sa Društvom srpskih novinara i publicista, kada je izabran za potpredsednika nove uprave.

Na XI kongresu slovenskih novinara, održanom 1912. godine u Pragu, Branislav Nušić je izabran za drugog potpredsednika Odbora Saveza slovenskih novinara.

Može se reći i da je bio preteča današnjih govornih emisija na elektronskim medijima, kada je inicirao sa Jugoslovenskim novinarskim udruženjem, sekcija Beograd, program i izvođenje tzv. usmenih novina:

„Kada pisane novine postanu stidljive, progovore usmene“

(Branislav Nušić – Prve „Usmene novine“, održane na Kolarčevom narodnom univerzitetu, 22. februar 1936.g.)

Često je bio i novinar koji je izveštavao sa lica mesta raznih događaja. Tako je u Solunu, tokom Mladoturske revolucije 1908. godine, pored izveštavanja o detaljima prevrata uspeo i da dobije istorijski intervju u kojem opisuje trajnu i nepremostivu podeljenost u svom revolucionarnom pokretu čuveni lider levog krila VMORO – Jane Sandanski

Ovaj sadržaj preuzet je sa zvaničnog sajta Fondacije Branislava Nušića, uz njihovu dozvolu. Dalja reprodukcija ili distribucija nije dozvoljena bez izričite saglasnosti Fondacije.