Смрт мајке Југовића
Мили Боже, чуда великога!Кад се слеже на Косово војска,у тој војсци девет Југовићаи десети стар Јуже Богдане;бога моли Југовића мајка:да јој бог да очи соколове и бијела.крила лабудова,да одлети над Косово равно,и да види девет Југовићаи десетог стар-Југа Богдана.Што молила, бога домолила;бог јој дао очи соколовеи бијела, крила лабудова,она лети над Косово равно;мртви нађе девет Југовићаи десетог стар-Југа Богдана,и више њи девет бојни копља,на копљима девет соколова,око копља девет добри коња,а поред њи девет љути лава.Тад завришта девет добри коња,и залаја девет љути лава,и закликта девет соколова;и ту мајка тврда срца била,да од срца сузе не пустила,већ узима девет добри коња,и узима девет љути лава,и узима девет соколова,пак се врати двору бијеломе.Далеко је снае угледале,мало ближе пред њу ишетале:закукало девет удовица,заплакало девет сиротица,завриштало девет добри коња,залајало девет љути лава,закликтало девет соколова;и ту мајка тврда срца била,да од срца сузе не пустила.Кад је било ноћи у поноћи,ал' завришта Дамјанов зеленко,пита мајка Дамјанове љубе:"Снао моја, љубо Дамјанова,што нам вришти Дамјанов зеленко?Ал' је гладан шенице бјелице,али жедан воде са Звечана?"Проговара љуба Дамјанова:"Свекрвице, мајко Дамјанова,нит' је гладан шенице бјелице,нити жедан воде са Звечана,већ је њега Дамјан научиодо поноћи ситну зоб зобати,од поноћи на друм путовати;пак он жали свога господарашто га није на себи донио".И ту мајка тврда срца била,да од срца сузе не пустила.Кад ујутру данак освануо,али лете два врана гаврана:крвава им крила до рамена,
