Srpska književnost na nemačkom – žive reči, koje pokreću srca.
Oni su govorili srcem. Zato ih još čujemo.
Junak Kirije, za koju je Nušić napisao da predstavlja „šalu u jednom činu", jeste činovnik koji ima ženu i četvoro dece. Njegova plata je toliko mala da porodica jedva sastavlja kraj sa krajem. Već peti mesec ne mogu da plate ni kiriju. Pošto ženi i deci ne može da priušti pravo putovanje, on im poklanja „najjeftinije zadovoljstvo" uobraženje.
Branislav Nušić
Kada je, godine 1912, u zagrebačkom Savremeniku, bio objavljen prvi prozni rad Isidore Sekulić, Bure, da je to odjednom bilo drugačije no što se tada pisalo i pripovedalo u srpskoj prozi, zabeležio je, u istom časopisu, najpre onaj dirljivi svaštar, ali vidoviti savremenik Matoš: „U poslednje vrijeme ima mnogo novosti kod Srba i Hrvata, ali kako ih ima malo, vrlo malo literarnih, pročitavši u ovom listu Bure pomislih: — Za tom tobožnjom Isidorom Sekulić krije se jamačno muškarac rafinirane osjećajnosti što nas mistificira ženskim pseudonimom, jer danas nema žene što bi mogla napisati. . . „Telom svojim sam osećala padanje večeri.“ „Tica, svetla kao rasprsnuta zvezda. „Leptir, šaren kao da je kroz dugu proleteo“. . . „Siva melodija ćutanja i tišine.“ (Koja muzika!“) Jedna nastavnica iz Šapca koja sa prvom svojom knjigom postaje „gotov pisac“, i od prve ulazi u istoriju srpske književnosti, jedna oštra gospođa sa Topčiderskog brda, koja ni u osamdesetprvoj godini nije bila gotova sa poslom, već ga jače radila no ikad u svojoj književnoj službi; jedan autentičan kosmopolit koji se nije skrasio ni u jednoj kulturi ili epohi, i koji je dvostruko više bio ovdašnji no što je, inače, ne mali Englez i Francuz bivao zajedno; Jedan pesnik koji nije imao mnogo sreće u literaturi, i koji je to umeo da pretvori u jedinstvenu, veliku književnu sudbinu; jedna od ključnih ličnosti moderne srpske literature, koja se nije ostvarila ni u jednoj od svojih petnaestinu knjiga, kojoj su fragmenti takođe bili sudbina, već se ostvarivala. U svakoj svojoj rečenici, i čitavim svojim pisanjem, čitavim življenjem po svom pisanju, oličavala kad vrhunski mir, kad nasušni nemir poetski i ljudski — ili, ukratko, žena koja se dogodila našoj kulturi, pisac je čije ime stoji na ovim dvema među „Sto knjiga srpske književnosti“. U toj literaturi, međutim, Isidora Sekulić je oznaka ne samo za jedan nemerljiv književni dohodak, već i za jednu duhovnu formulu zavičajne kulture.
Isidora Sekulić
Istražite epohe srpske književnosti kroz njihove predstavnike
U ovoj sekciji donosimo analize, prikaze i lične osvrte na dela srpske književnosti – pogled iznutra na reči koje ostaju.
„Nušić je rođeni novinar, unoseći u tu najnoviju i najaktuelniju vrstu naše pismenosti onaj ljubezni i zabavni način ćaskanja, šale i fantazije, kojim...
Branislav Nušić
1864. U Beogradu, 20. oktobra, rođen od oca Georgijasa Đorđa Nuše i majke Ljubice rođ. Kasnar, poreklom iz Brčkog, i na krštenju dobio ime Alkibijades...
Branislav Nušić
