Pregled usmene tradicije kroz epske, lirske i lirsko-epske oblike.
Istaknuti autori
Upoznajte autore čija dela i dalje nadahnjuju
Oni su govorili srcem. Zato ih još čujemo.
Istaknute pesme
Stihovi koji ostaju i kad se zatvori knjiga.
Izbor pesama srpskih autora koje odražavaju raznolikost i dubinu srpske književnosti.
Istaknuta dela
Izabrana dela koja predstavljaju najvrednije primere
Kind aus dem Wasser
Milan Mladenović
Kind aus dem Wasser predstavlja prvo obimnije izdanje pesama Milana Mladenovića na nemačkom jeziku. U prevodu Elvire Veselinović, nemačkim čitaocima po prvi put postaje dostupna poezija jednog od najznačajnijih autora jugoslovenske novotalasne scene. Iako su nastali kao tekstovi pesama, stihovi Milana Mladenovića odavno su prevazišli okvire popularne muzike. Čitani i izvan muzičkog konteksta, oni otkrivaju izrazito poetski jezik, obeležen snažnim slikama, simbolikom, egzistencijalnim pitanjima i osećanjem društvene i lične nesigurnosti. Kao pevač, gitarista i autor grupa Šarlo Akrobata i Ekatarina Velika (EKV) , Mladenović je obeležio kulturni život Jugoslavije osamdesetih godina XX veka. Njegovi tekstovi i danas zauzimaju posebno mesto u kulturnom pamćenju postjugoslovenskog prostora, a mnogi od njih smatraju se antologijskim primerima rok poezije. Ovo izdanje omogućava nemačkim čitaocima da se upoznaju sa jedinstvenim pesničkim glasom čiji značaj prevazilazi granice jezika, generacije i muzičkog žanra. O Milanu Mladenoviću <p>„Pesme Milana Mladenovića predstavljaju dragocen poetski dokument za generacije izgubljene u hadu rata, izbeglištva, emigracije i beznađa – one su putokaz i portret čoveka koji nije želeo da pristane na ravnodušnost.“</p> <p class="mt-3">Petar Luković, Vreme</p> <p>„Verovatno nijedan bend nikada nije pevao protiv rata i državnog ludila sa toliko besa i jasnoće. Upravo zato što je grupa odbijala da se povinuje zakonima komercijalnog tržišta, za veoma kratko vreme postala je supergrupa.“</p> <p class="mt-3">Ralf Julke, L-IZ</p> Prevod: Elvira Veselinović Jezik originala: srpski Godina izdanja: 2014. Izdavač: Leipziger Literaturverlag
Pročitajte više
Pisma iz Norveške
Isidora Sekulić
Putopis duše i razuma Kada je 1913. godine otputovala u Norvešku, Isidora Sekulić nije tražila samo slike prirode — tražila je sliku čoveka u skladu sa svetom. Njena knjiga Pisma iz Norveške, objavljena 1914. godine, jedno je od najznačajnijih dela srpske putopisne i esejističke proze. U njoj je priroda ogledalo duše, a severni pejzaž postaje mesto duhovnog iskušenja i pročišćenja. Deretić ističe da je ovo delo mnogo više od putopisa: ono je „filozofski dnevnik žene koja u tuđem pejzažu traži vlastiti smisao“. Norveška kao duhovni prostor Isidoru je privukla zemlja tišine, kamena i svetlosti. Dok su mnogi evropski putopisci u severu videli surovost i hladnoću, ona je u norveškim fjordovima prepoznala čistotu i moralnu veličinu prirode. „Silnim zbunjujućim utiscima izložen je putnik svaki čas u norveškoj prirodi“, piše Isidora. U toj prirodi ona nalazi osnovu knjige — surovost severa pretvara u duhovnu disciplinu, pejzaž u misaoni prostor. Za nju, Norveška nije samo zemlja snega i fjordova, već zemlja svetlosti i ćutanja, gde se čovek oslobađa ega i uči jednostavnosti postojanja. Stil i značenje dela Pisma iz Norveške oblikovana su u formi lirskih zapisa i meditacija. Isidora ne opisuje ono što vidi — ona doživljava. Kroz kratke slike, misli i refleksije, ona povezuje pejzaž sa duhovnim stanjem. Između redova, čitalac oseća i tihu samoću žene koja posmatra svet, ali i promišlja sebe u tom svetu. Njen stil je gust, ritmičan, pun asocijacija i unutrašnjih preokreta. Ponekad filozofski, ponekad gotovo molitven. To je proza u kojoj svaka rečenica ima težinu misli, svaka slika — moralni smisao. Pisma kao ogledalo Evrope Isidora Sekulić u Pismima iz Norveške ne piše samo o Norveškoj — ona piše o Evropi i o Srbiji, o razlici između severne strogosti i balkanskog temperamenta. Deretić piše da se u ovom delu vidi „Isidorina težnja ka visini, ka hladnoj čistoti duha, nasuprot strasti i patnji juga“. Na taj način, Pisma iz Norveške postaju i metafora o unutrašnjem putovanju iz nemira u mir, iz tame u svetlost. Značaj dela Pisma iz Norveške smatraju se najvišim dometom srpskog putopisa. Njima je Isidora Sekulić otvorila vrata modernoj, misaonoj, poetskoj prozi u kojoj su put, priroda i misao jedno. Knjiga je i svedočanstvo o duhu jedne žene koja, u doba pre velikih ratova, pronalazi univerzalni jezik tišine i etike. Deretić zaključuje da su Pisma iz Norveške „više meditativna nego putopisna knjiga, ali najdublje svedočanstvo o Isidorinoj potrebi za smirenjem i uzvišenošću duha“. Izvor Jovan Deretić, Istorija srpske književnosti, Beograd: Nolit, 1983. Priredila: Snežana Lalatović
Pročitajte više
Saputnici
Isidora Sekulić
„Saputnici“ su prva zbirka pripovedaka Isidore Sekulić, objavljena 1913. godine. U njima autorka prikazuje unutrašnje svetove svojih junaka – njihove misli, nemire i usamljenost – kroz duboko psihološke i meditativne slike. Isidora je u „Saputnicima“ pokazala svoju osobenu lirsku prozu, ispunjenu tišinom, tugom i filozofskim promišljanjem o čoveku i njegovom mestu u svetu. Ova zbirka najavljuje sve ono što će kasnije postati prepoznatljivo u njenom opusu: duhovnost, introspekciju i jezik koji spaja poeziju i misao.
Pročitajte više
Kirija
Branislav Nušić
No description available
Pročitajte više
Ben Akiba - O nama
Branislav Nušić
Krajem 1905. godine, na poziv osnivača lista Politika , braće Vladislava i Darka Ribnikara, preuzima redovnu rubriku Iz beogradskog života, u kojoj pod pseudonimom Ben Akiba objavljuje duhovite kozerije, koje vrlo brzo stiču popularnost. Do 1910. godine objavio je više stotina kozerija koje predstavljaju zanimljivo svedočanstvo o životu u Beogradu na samom početku HH veka. U suštini, Nušić je tada živeo od novinarstva. Vanredno pronicljiv opservator životne svakodnevice, on je duhovito i bez satiričarskih pretenzija prikazivao brojne aktere u dinamičnim zbivanjima prestonice koja je tada bila u duhovnom i materijalnom usponu. Nušićeve kozerije. kada ih je 1907, objavio u knjizi, naišla su na negativnu kritiku (o kozerijama) Jovana Skerlića , koji je doduše tačno zaključno kako Nušić nije pisac koji stvara publiku, no pisac kojega publika stvara, neopravdano mu zamerivši da nema mi dubine duha, ni čistote osećanja, ni moralnoga autoriteta za političku i društvenu satiru..." Nasuprot Skerliću, Antun Gustav Matoš ispoljio je znatno više naklonosti prema Nušiću. "Nušić je rođeni novinar, unoseći u tu najnoviju i najaktuelniju vrstu naše pismenosti onaj ljubezni i zabavni način đaskanja, šale i fantazije, kojim žurnalizam ulazi u književnost, književnost u žurnalizam, pretvarajući sitnicu u događaj i događaj u sitnicu, stvarajući od feljtona hronike, listića svakidašnji prolog o svakidašnjoj ljudskoj komediji, koja kroz dnevnik ulazi u tragičnost svetske historije." Prof. dr Raško V. Jovanović Tekst je preuzet iz knjige Ben Akiba - O nama i objavljen uz dozvolu Nušić fondacije . <div class="responsive-video"><iframe src="https://www.youtube.com/embed/_HfxG6WLGT0?si=8yk065FoS__XFX9c" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></div>
Pročitajte višeIstaknute priče i drame
Izabrane priče, odlomci i drame
Bure
Kada je, godine 1912, u zagrebačkom Savremeniku, bio objavljen prvi prozni rad Isidore Sekulić, Bure, da je to odjednom bilo drugačije no što se tada pisalo i pripovedalo u srpskoj prozi, zabeležio je, u istom časopisu, najpre onaj dirljivi svaštar, ali vidoviti savremenik Matoš: „U poslednje vrijeme ima mnogo novosti kod Srba i Hrvata, ali kako ih ima malo, vrlo malo literarnih, pročitavši u ovom listu Bure pomislih: — Za tom tobožnjom Isidorom Sekulić krije se jamačno muškarac rafinirane osjećajnosti što nas mistificira ženskim pseudonimom, jer danas nema žene što bi mogla napisati. . . „Telom svojim sam osećala padanje večeri.“ „Tica, svetla kao rasprsnuta zvezda. „Leptir, šaren kao da je kroz dugu proleteo“. . . „Siva melodija ćutanja i tišine.“ (Koja muzika!“) Jedna nastavnica iz Šapca koja sa prvom svojom knjigom postaje „gotov pisac“, i od prve ulazi u istoriju srpske književnosti, jedna oštra gospođa sa Topčiderskog brda, koja ni u osamdesetprvoj godini nije bila gotova sa poslom, već ga jače radila no ikad u svojoj književnoj službi; jedan autentičan kosmopolit koji se nije skrasio ni u jednoj kulturi ili epohi, i koji je dvostruko više bio ovdašnji no što je, inače, ne mali Englez i Francuz bivao zajedno; Jedan pesnik koji nije imao mnogo sreće u literaturi, i koji je to umeo da pretvori u jedinstvenu, veliku književnu sudbinu; jedna od ključnih ličnosti moderne srpske literature, koja se nije ostvarila ni u jednoj od svojih petnaestinu knjiga, kojoj su fragmenti takođe bili sudbina, već se ostvarivala. U svakoj svojoj rečenici, i čitavim svojim pisanjem, čitavim življenjem po svom pisanju, oličavala kad vrhunski mir, kad nasušni nemir poetski i ljudski — ili, ukratko, žena koja se dogodila našoj kulturi, pisac je čije ime stoji na ovim dvema među „Sto knjiga srpske književnosti“. U toj literaturi, međutim, Isidora Sekulić je oznaka ne samo za jedan nemerljiv književni dohodak, već i za jednu duhovnu formulu zavičajne kulture.
I
Isidora Sekulić
Najnoviji članci
Između redova
U ovoj sekciji donosimo analize, prikaze i lične osvrte na dela srpske književnosti – pogled iznutra na reči koje ostaju.
1894
Zmaj Jovan Jovanović – najveći srpski pesnik
Prevod Teslinog eseja „Zmai Iovan Iovanovich – The Chief Servian Poet“, objavljenog u časopisu The Century Magazine 1894. godine.
NT
Nikola Tesla
Nema slike
2022
SANTA MARIA DELLA SALUTE LAZE KOSTIĆA U PESNIČKOM VIDOKRUGU BRANKA MILjKOVIĆA I BORISLAVA RADOVIĆA
The poetry of Laza Kostić left a strong impression on several Serbian interwar modernists, but it was in the years after the Second World War that Kostić’s role...
PV
Prof. dr Branko Vraneš
Istražite književno nasleđe
Pridružite se našem putovanju kroz srpsku književnost i otkrijte dela koja su oblikovala našu kulturu.