SANTA MARIA DELLA SALUTE

Neki trenuci u životu Laze Kostića prevazilaze granice svakodnevnog — to su oni u kojima se život uzdiže do mita, a bol rađa poeziju.

Jedan od takvih trenutaka bio je njegov susret sa Lenkom Dunđerski, mladom i izuzetno nadarenom devojkom iz poznate vojvođanske porodice. Kostić, tada već u pedesetim godinama, često je boravio u dvorcu Dunđerskih u Čelarevu, gde je između njega i Lenke izraslo duboko duhovno prijateljstvo.

Nju je opčinila njegova poezija i um, njega njena čistota i svetlost.

Svestan razlike u godinama i društvenom položaju, Kostić nije dozvolio da ta bliskost preraste u ljubav. U pismima i sećanjima njegovih savremenika ostala je priča o pokušaju da Lenku uda za Nikolu Teslu, njegovog prijatelja i saputnika u duhovnim razgovorima. Verovao je da bi tako učinio „najčistije delo svog života“ — da spoji dve duše koje nisu od ovoga sveta. No, sudbina je bila brža. Lenka je iznenada umrla od tifusa, u 25. godini života. Kostić je zauvek poneo taj bol, pretvorivši ga u molitvu, u poeziju, u besmrtnost.

Godinama kasnije, u Veneciji, stajao je pred hramom Santa Maria della Salute, crkvom Bogorodice Zdravlja, podignutom u znak zahvalnosti nakon velike kuge. U njenoj belini i tišini pronašao je sliku spasenja — mesto gde se zemaljska ljubav uzdiže u večnost.

Tako je nastala pesma „Santa Maria della Salute“, najpotresniji i najsvetliji trenutak srpske poezije.

Original

[ćir] [lat]

Опрости, мајко света, опрости,што наших гора пожалих бор,¹на ком се, устук свакоје злости,блаженој теби подиже двор;презри, небеснице, врело милости,што ти земаљски сагреши створ:Кајан ти љубим пречисте скуте,Santa Maria della Salute.

Зар није лепше носит лепоту,сводова твојих постати стуб,него грејући светску грехотуу пепо спалит срце и луб;тонут о броду, трнут у плоту,ђаволу јелу а врагу дуб?⁴Зар није лепше вековат у те,Santa Maria della Salute?

Опрости, мајко, много сам страд'о,многе сам грехе покајо ја;све што је срце снивало младо,све је то јаве сломио ма';за чим сам чезно, чему се надо,све је то давно пепо и пра',на угод живу пакости жуте,Santa Maria della Salute.

Тровало ме је подмукло, гњило,ал' опет нећу никога клет;шта год је муке на мене било,да никог за то не криви свет:Јер, што је души ломило крило,те јој у јеку душило лет,све је то с ове главе, са луде,Santa Maria della Salute!

Тад моја вила преда ме грану,лепше је овај не виде вид;из црног мрака дивна ми свану,к'о песма славља у зорин свит;сваку ми махом залечи рану,ал' тежој рани настаде брид:Што ћу од миља, од муке љуте,Santa Maria della Salute?

Она ме гледну. У душу свеснуникад још такав не сину глед;тим би, што из тог погледа кресну,свих васиона стопила лед,све ми то нуди за чим год чезну',јаде па сладе, чемер па мед,сву своју душу, све своје жуде,– сву вечност за те, дивни тренуте! -Santa Maria della Salute.

Зар мени јадном сва та дивота?Зар мени благо толико све?Зар мени старом, на дну живота,та златна воћка што сад тек зре?Ох, слатка воћко танталска рода,

Deutsch

Heilige Mutter, verzeih meine Trauer, daß ich die hohen Tannen beklagt, ³Zuflucht vor Bösem – worüber die Mauer von deinem Schloß in den Himmel ragt. Heiligste, dich erfülle ein Schauer da man an dir zu sündigen wagt. Nimm meiner Buße Kuß zum Tribute – Santa Maria della Salute.

Ist es nicht besser, der Schönheit zu leben, Pfeiler deines Gewölbes zu sein, statt Wärme der sündigen Welt zu geben, Herz und Haut verbrannt zu verstreun, ⁴ertrinken und faulend am Zaun zu kleben, mit Teufels-Tannen im trauten Verein – schöner wär's, wenn in dir ewig ich ruhte – Santa Maria della Salute.

Mutter, verzeih mir, viel hab ich gelitten, große Buße ward mir beschert, all meine Träume sind mir entglitten, Wirklichkeit wurde mir jählings zerstört. Was ich ersehnte mit Hoffen und Bitten, längst ist's zu Staub und Asche verzehrt, daß schon genuẞvoll die Bosheit sich spute – Santa Maria della Salute.

Tückisch vergiftet, von Fäulnis befallen, dennoch verwünsche ich niemanden hier. Was ich erlitten an Schmerzen und Qualen,die Welt beschuldige keinen dafür. Wodurch der Seele die Flügel zermahlen, daß ich den Flug schon im mahlen, verlier halt meinem wirren Kopf es zugute – Santa Maria della Salute.

Plötzlich war eine Fee mir erschienen, – Schöneres hatte ich niemals erblickt – trat aus dem Dunkel, leuchtend von innen Nachtigall-Lied, das uns morgens entzückt. Jeder Verletzung zur Heilung zu dienen, auch schwersten Wunden, von Schmerzen erdrückt, was tun vor Glück unter höllischer Knute? – Santa Maria della Salute.

Sie sah mich an. In die hellwache Seele drang nie solch ein Blick in die furchtbare Nacht. Solch eines Feuers gleißende Helle hätte das Welteis zum Schmelzen gebracht. Alles, was je meine Sehnsucht entfacht, Lust, Leid und Schmerz, diese tiefe Quelle ist nun zur Leidenschaft glühend erwacht Ewigkeit sei dir, glückhafte Minute – Santa Maria della Salute.

Gelten denn mir diese Herrlichkeiten? Ist dieser Schatz wahrhaftig für mich? dem Alten, am Schluß seiner Lebenszeiten, reifende Frucht, erst jetzt zeigt sie sich? Reife, die Tantalusqualen begleiten,

1 / 3 · 60

Napomena:

Po pesmi Santa Maria della Salute snimljeni su istoimeni film i televizijska serija, koji osvetljavaju priču o Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski kroz umetnički i biografski okvir. U nastavku možete pogledati video prilog.