Посвета Праху Оца Србије

Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,он ће ера бити страшна људскијема кољенима.У њ се осам близанацах у један мах изњихашеиз колевке Белонине1 и на земљи показаше:Наполеон2, Карло3, Блихер4, кнез Велингтон5 и Суворов6. Карађорђе7, бич тирјанах, и Шварценберг8 и Кутузов9.Ареи10 је, страва земна, славом бојном њих опиои земљу им за поприште, да се боре, назначио.Из грмена великога лафу изаћ трудно није,у великим народима генију се гњ'јездо вије:овде му је поготову материјал к славном дјелуи тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.Ал' хероју тополскоме11, Карађорђу бесмртноме,све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;од витештва одвикнута у њим' лафска срца буди.Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!Од Ђорђа се Стамбол12 тресе, крвожедни отац куге,сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге.............................................................Да, витеза сустопице трагически конац прати:твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!............................................................Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!На Борисе13, Вукашине14, општа грми анатема15,гадно име Пизоново16 не см'је каљат мјесецослов,за Егиста17 управ сличи гром небесни, суд Орестов18.............................................................Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше19,ал небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље20,све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.............................................................Зна Душана21 родит Српка, зна дојити Обилиће22,ал хероје ка Пожарске23, дивотнике и племиће,гле, Српкиње сада рађу... Благородством Српство дише...Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише!
У Бечу на Ново љето 1847. года
Сочинитељ
1 / 2 · 60

Der Umstand, daß Njegoš in der „Zueignung“ dreißig Verse unausgefüllt ließ und sie nur durch Punkte bezeichnete, hat zu verschiedenen Erklärungs-, ja sogar Ergänzungsversuchen Anlaß gegeben. Man dachte u. a. an einen Eingriff der Zensur, aber diese Vermutung wird hinfällig auf Grund der Tatsache, daß die erhaltene und mit dem Zensurvermerk versehene Abschrift (von der Hand seines Sekretärs) die gleiche Textgestalt zeigt wie die Erstausgabe, deren Druck in Wien von dem Dichter selbst sorgfältig überwacht wurde. Unwahrscheinlich ist auch der andere Erklärungsversuch, wonach sich die ursprünglich vorhandenen Verse auf den Fürsten Miloš, der den Auftrag zur Ermordung Karadjordjes gegeben hatte, bezogen hätten, aber nach der Aussöhnung mit dem Fürsten gestrichen worden seien. Die meisten Gründe sprechen dafür, daß die „Zueignung“ von Anfang an die Gestalt erhielt, in der sie uns in der Erstausgabe entgegentritt. Das schließt natürlich nicht aus, daß die „Pausen“, die an ganz bestimmten Stellen gesetzt sind, nach der Absicht des Dichters zu historischen Assoziationen und Analogieschlüssen anregen sollten, wenn auch das endgültige Urteil der Zukunft, den künftigen „Geschlechtern“, vorbehalten wird (V. 25).