An die Herrin

Госпи

Све самљи. Сном походиш ме туда. Грешнији кад самотан те зовем. Туда су деца из тебе заплакала.

Смилуј се.Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели. Худи свој, госпо,на песму проћердавам век.

Завапим, ал' извије се глас. Милогласан је негде на звезди спас, што болни певач промуцах овде доле.

Јер нема руке да раздреши нам чвор. Ал' тамо, и на веке, зрак твој хоће ли болети? Туђа из тебе бића хоћу ли волети?

Смилуј се. Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели. Худи свој, госпо, на песму проћердавам век.

Allein, mehr und mehr. Im Traum suchst du mich auf, Fremde. Noch sündlicher, wenn abgeschieden ich dich rufe. Fremde schrien Kinder aus dir.

Erbarme dich. Dein Balsam vergiftet, heilt nicht. Durchbohrt mich gewaltsam mit Galle. Mein unseliges Leben, Herrin, verjuble ich für ein Lied.

Ich schreie auf, doch es entwindet sich die Stimme. Auf einem Stern irgendwo ist klangvoll Rettung, die siecher ich Sänger hienieden belallte.

Denn keine Hand, die uns den Knoten entschnürt. Aber dort, wird dort, und auf ewig, dein Strahl mich schmerzen? Werd ich fremde aus dir Wesen lieben?

Erbarme dich. Dein Balsam vergiftet, heilt nicht. Durchbohrt mich gewaltsam mit Galle. Mein unseliges Leben, Herrin, verjuble ich für ein Lied.

Übersetzt von Robert Hodel

Све самљи. Сном походиш ме туда. Грешнији кад самотан те зовем. Туда су деца из тебе заплакала.

Смилуј се.Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели. Худи свој, госпо,на песму проћердавам век.

Завапим, ал' извије се глас. Милогласан је негде на звезди спас, што болни певач промуцах овде доле.

Смилуј се. Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели. Худи свој, госпо, на песму проћердавам век.

Robert Hodel, aus: Sind Flügel wohl …, Leipziger Literaturverlag, 2013.