1 / 2

Даљине! Ту реч не треба пред Норвежанима споменути. У њиховој је земљи све далеко, јер нема људи, јер је више но слабо настањена у вишим и високо северним областима. Норвешка је земља где се чезне за обликом и гласом човека, где читаве покрајине стотинама година стоје пусте, јер не могу да даду толико топлоте да постану нечија колевка, ни толико хране и одбране да постану неком завичај. У научним извештајима је забележено да цео норвешки народ, који живи на 322 000 км², има само два и по милиона људи, и да на квадратном километру живи просечно седам становника. Али то треба тако разумети да тамо горе, изнад Нурфјура (Nordfjord), врло често тек на десет квадратних километара долази седам људи; и кад се узме у обзир да тих седам људи могу бити једна породица, онда излази задњи факт да се кроз многе крајеве Норвешке путује а једва се срета човек.

Али сва туга тих људи који живе у земљи где нема људи, тек се онда схвата кад је појединац каже.

Упознали смо се с породицом једног окружног лекара из покрајине Телемаркен, која лежи у југозападном, дакле релативно најнасељенијем, најпосећенијем и климатски најподеснијем пределу. Лекар и његова жена били су у Тронјему да посете сина који тамо учи вишу техничку школу, а затим дошли у Осло, да и ту обиђу рођаке и пријатеље. У току разговора запитасмо лекара одакле је. Он одговори да је из покрајине Телемаркен, близу водопада Руканфоса (Rjukanfoss), „знате", и он се насмеши, „у лето странци пролазе туда због тог чувеног водопада, сигурно сте и ви били". Мислили смо да је тај одговор случајно тако испао, и после извесног времена поновисмо питање. Доктор онда одговори: да је лекар у округу Братсберг.

– Извините, господине, нас интересује да чујемо место где живите. Јесте ли из града или са села?

Лекар се опет насмеши, али више на своју жену, као да се споразумева с њоме: шта и како да каже.

– Извините и ви, не могу вам на то питање одговорити онако како сам чуо да се на таква питања одговара, кажимо, у Немачкој, у Енглеској, и, рекао бих сада, и код вас у Србији. Зато је и потребно да вам одговор на свом језику речем. Норвешки се то каже: станујем шеснаест километара до првих људи. То је онда и име, и место, и смисао, ако хоћете и туга моје куће.

Isidora Sekulić, Sabrana dela, Beograd: Jugoslavijapublik, 1985.

Briefe aus Norwegen. Ausgewählte Texte aus den Jahren 1913 bis 1951, Isidora Sekulić, Übersetzung und Herausgabe: Tatjana Petzer, Verlag: Friedenauer Presse, Berlin, 2019, ISBN: 978-3-932109-96-6