1 / 6

Као да вас гледам. Ама чим сте прочитали данашњи наслов ви сте сви у себи помислили: Пази га Бен-Акиба хоће опет о таштама да пише. А није ми ни на крај памети и од куд би ја таште називао апаратом за секирацију?

Не, не, превалили сте се, не мислим о таштама писати и решио сам се да их још задуго оставим на миру. Право је да се одморе мало а после да видите и страх ме је мало. Ономад ме срела једна ташта па ме зауставила на путу.

„Слушајте, Бен-Акиба, верујете ли ви да има Бога?“

„Како да не верујем; па мени је Бог увек трећи потписник на меницама.“

„Како то?“

„Знате, она два прва потписа то су обично два моја пријатеља. Чим су то моји пријатељи, само вам се каже да су без кредита као и ја. Да су богати и да имају кредита, не би били моји пријатељи. Њихови потписи дакле не вреде ништа, па кад ми меница ипак прође на цензури, ја тад морам веровати да је и сам Бог сишао и потписао се као трећи.“