Ženidba kralja Vukašina

Original

Женидба краља Вукашина

Књигу пише Жура Вукашине,У бијелу Скадру на Бојани,Те је шаље на ХерцеговинуБијеломе граду Пирлитору,Пирлитору према Дурмитору,Видосави љуби Момчиловој;Тајно пише, а тајно јој шаље,У књизи јој овако бесједи:"Видосава, Момчилова љубо!"Шта ћеш у том леду и снијегу?"Кад погледаш с града изнад себе,"Ништа немаш лијепо виђети,"Већ бијело брдо Дурмитора"Окићено ледом и снијегом"Усред љета, као усред зиме;"Кад погледаш стрмо испод града,"Мутна тече Тара валовита,"Она ваља дрвље и камење,"На њој нема брода ни ћуприје,"А око ње борје и мраморје;"Већ ти отруј војводу Момчила,"Ил' га отруј, или ми га издај,"Ходи к мени у приморје равно"Бијеломе Скадру на Бојану,"Узећу те за вјерну љубовцу,"Па ћеш бити госпођа краљица,"Прести свилу на златно вретено,"Свилу прести, на свили сједити,"А носити Диву и кадиву"И још оно све жежено злато;"А какав је Скадар на Бојани!"Кад погледаш брду изнад града,"Све порасле смокве и маслине"И још они грозни² виногради;"Кад погледаш стрмо испод града,"Ал' узрасла шеница бјелица,"А око ње зелена ливада,"Кроз њу тече зелена Бојана,"По њој плива риба свакојака,"Кад гођ хоћеш, да је тазе једеш."Дође књига љуби Момчиловој,Књигу гледа љуба Момчилова,Ону гледа, другу ситну пише:"Господине, краљу Вукашине!"Није ласно издати Момчила,"Ни издати, нити отровати:"У Момчила сестра Јевросима,"Готови му то господско јело,"Прије њега јело огледује;"У Момчила девет миле браће"И дванаест прво-братучеда,"Они њему рујно вино служе,"Прије њега сваку чашу пију;"Момчил' има коња Јабучила,"Јабучила коња крилатога;¹"Куд гођ хоће, прелећети може;"У Момчила сабља са очима,[17]"Не боји се никога до Бога.

Deutsch

Heirat des Königs Vukašin

Einen Brief schreibt Vukašin, der Winzling,In Stadt Skadar an dem Fluß Bojana,Und er schickt ihn nach Herzegowina,Schickt ihn nach der Burg Pirlitor,Pirlitor beim Durmitor-Gebirge: –An Vidosava, Momčilos Gattin;Heimlich schreibt er ihn und schickt ihn heimlich,Und im Briefe spricht er solchermaßen:"O, Vidosava, Momčilos Gattin,Was verweilst du dort im Schnee und Eise?Siehst du von der Burg aus in die Höhe,So erblickst du nirgends etwas Schönes,Sondern nur den weißen Berg Durmitor,Der mit ew'gem Eis und Schnee verziert ist,Mitten in dem Sommer wie im Winter.Siehst du aber steil ins Tal hinunter:Dort fließt trüb die wellenreiche Tara,Wälzt Gehölz und graue Wackersteine,An ihr gibt es weder Furt noch Brücke,Ihr benachbart Föhren nur und Marmor.Drum vergifte Momčilo, den Herzog,Du vergiftest oder du verrätst ihn,Komm zu mir ins ebne Land der Küste,An die Bojana, ins weiße Skadar.Sieh, ich nehme dich zur treuen Gattin,Und du wirst zur Königin und Herrin,Wirst auf goldner Spindel Seide spinnen,Seide spinnen und auf Seide sitzen,Wirst in Samt und Goldbrokat dich kleidenUnd mit purem rotem Gold dich schmücken.Wie ist Skadar schön an der Bojana!Blickst du von der Stadt hoch zu den Bergen,Siehst du lauter Öl- und FeigenbäumeUnd auch jene traubenschweren Hügel;¹Blickst du aber steil ins Tal hinunter,Siehst du hochgewachsnen weißen Weizen,Und um ihn herum sind grüne Wiesen,Von der grünen Bojana durchflossen,In ihr schwimmen Fische aller Arten,Frisch zu essen, wann du's immer möchtest."Es erhält den Brief Momčilos Gattin,Und es liest den Brief das Weib Momčilos,Diesen liest sie, einen ändern schreibt sie:"König VukaSin, Herr und Gebieter,Schwerlich kann man Momčilo verraten,Ihn verraten oder auch vergiften:Er besitzt die Schwester Jevrosima,Die das fürstlich-feine Mahl ihm rüstet,Sie verkostet, eh' er ißt, die Speisen;Momčilo hat neun geliebte BrüderUnd dazu zwölf treuergebne Vettern,Sie bedienen ihn beim goldnen Weine,Sie versuchen vor ihm jeden Becher;Er besitzt das Streitroß Jabučilo,Jabučilo mit den Zauberflügeln:²Dieses fliegt, wohin es immer möchte;Momčilo, der hat ein Schwert mit Augen,Und er fürchtet niemand außerm Herrgott.

Женидба краља Вукашина

1 / 6 · 60