Uroš i Mrnjavčevići

Istorijska pozadina

Posle smrti cara Dušana 1355. godine, ogromno Srpsko carstvo ostaje u rukama njegovog mladog sina, cara Uroša V, koji u istoriji ostaje poznat kao Uroš Nejaki. On je stupio na presto sa oko 15 godina, bez dovoljno iskustva i bez jake podrške plemstva.

U isto vreme, na istorijskoj sceni se naglo uzdiže moćna velikaška porodica Mrnjavčevića, sa Vukašinom na čelu. Vukašin postaje kralj i savladar Urošu (oko 1365), što je bio presedan i znak duboke političke krize. U narodu se ovo kasnije tumačilo kao uzurpacija carske vlasti i početak raspada carstva.

Kopija freske iz crkve Svetog Nikole u Psači koja prikazuje cara Stefana Uroša V i kralja Vukašina.

Carstvo se raspada na oblasne gospodare, a unutrašnje nesloge, sukobi i ambicije vlastele dovode do konačnog poraza na Marici 1371. godine, gde ginu Vukašin i njegov brat Uglješa. Ne dugo zatim umire i car Uroš.

Pozadina i značenje pesme

Pesma „Uroš i Mrnjavčevići“, koju je zabeležio Vuk Karadžić, ne prati doslovno istorijske događaje, već ih pretvara u moralnu i tragičnu dramu. Narod je u njoj sačuvao:

1. Sliku mladog, blagog cara Uroša

On je predstavljen kao dobrodušan, pravedan i nenametljiv — car suviše blag za surova vremena. U epskom pogledu, on nije kriv za propast, već žrtva gordosti i nezasitosti velmoža.

2. Lik Vukašina kao uzurpatora

Mrnjavčevići su u pesmi prikazani kao oni koji se drznu da udare na Uroševu čast i vlast.

Iako istorijski složeniji, u epskoj tradiciji oni postaju simbol velmoža koji ruše carstvo iznutra.

3. Motiv nesloge kao uzrok propasti carstva

Za razliku od istorije, u epici propast ne dolazi od Turaka, već od srpske nesloge, posebno od izdaje i ambicije. To je centralna pouka pesme.

4. Emocionalni ton: žal za carstvom

Pesma je plač za propalim poretkom, za vremenom u kom je carstvo bilo veliko, a junaci složni.

Original

[ćir] [lat]

Урош и Мрњавчевићи

Састала се четири табораНа убаву на пољу КосовуКод бијеле Самодреже цркве:Једно табор Вукашина краља,Друго табор деспота Угљеше,Треће табор војеводе Гојка,А четврто царевић-Уроша;Цареви се отимљу о царство,Међу се се хоће да поморе,¹Злаћенима да пободу ножи,А не знаду, на коме је царство.Краљ Вукашин вели: "На мене је;"Деспот Угљеш: "Није, нег' на мене;"Војвод' Гојко: "Није, нег' на мене;"Ћути нејак царевић Урошу,Ћути д'јете, ништа не бесједи,Јер не смије од три братијенца,Братијенца, три Мрњавчевића.Пише књигу Вукашине краљу,Пише књигу, и шиље чаушаДо Призрена града бијелогаДо онога протопоп-Недељка,Нека дође на Косово равно,Да он каже, на коме је царство;Он је св'јетла цара причестио,Причестио и исповједио,У њега су књиге староставне.Пише књигу деспоте Угљеша,Пише књигу, и шиље чаушаДо Призрена града бијелога,До онога протопоп-Недељка;Трећу пише војевода Гојко,И он шиље огњена чауша;А четврту царевић Урошу,Пише књигу, и шиље чауша.Сва четири ситне књиге пишуИ пошиљу огњене чаушеСве потајно један од другога.Састаше се четири чаушаУ Призрену граду бијеломеКод дворова протопоп-Недељка,Али прота дома не бијаше,Но у цркви бјеше на јутрењи,На јутрењи и на летурђији.Кол'ко с' силни огњени чауши,²Колико су силни од силнијех,Те не кћеше коње од‌јахати,³Но у цркву коње нагонише,Потегоше плетене канџије,Ударају протопоп:Недељка:"Брже хајде, протопоп-Недељко,"Брже хајде на Косово равно,"Да ти кажеш, на коме је царство;"Ти си св'јетлог цара причестио,"Причестио и исповједио,"У тебе су књиге староставне;"Ја л' ћеш сада изгубити главу."Сузе рони протопоп Недељко,

Deutsch

Uroš und die Mrnjavčevićen

Vier Heerlager stehn sich gegenüberAuf dem schönen weiten Amselfelde,Bei der weißen Kirche Samodreža:Eins ist Vukašins, des Königs Lager,Des Despoten Uglješa das zweite,Des Vojvoden Gojko ist das dritte,Und des Prinzen Uroš ist das vierte.Um die Herrschaft streiten sich die Fürsten,Trachten gar, einander umzubringen,Mit den goldnen Messern zu erstechen,Uneins sind sie, wem die Herrschaft zusteht.König Vukašin spricht: "Sie steht mir zu!"Der Despot Uglješ’: "Nein, sie steht mir zu!"Der Vojvode Gojko: "Sie steht mir zu!"Doch es schweigt der schwache Knabe Uroš,Ja, es schweigt das Kind, es spricht kein Wörtchen,Es getraut sich nicht vor den drei Brüdern,Den drei Brüdern, drei Mrnjavčevićen.Einen Brief schreibt Vukašin, der König,Schreibt den Brief und sendet einen BotenNach Stadt Prizren, nach der weißen Feste,Sendet ihn zu jenem Propst Nedeljko,Daß er nach dem Amselfelde kommeUnd er sage, wem die Herrschaft zusteht:Sterbend hat bei ihm der Zar gebeichtet,Hat von ihm das Abendmahl empfangen,Er verwahrt bei sich die alten Bücher.Einen Brief schreibt der Despot Uglješa,Schreibt den Brief und sendet einen BotenNach Stadt Prizren, nach der weißen Feste,Sendet ihn zu jenem Propst Nedeljko.Einen dritten Brief schreibt Herzog GojkoUnd entsendet einen schnellen Boten;Einen vierten Brief, den schreibt Prinz Uroš,Schreibt den Brief und sendet einen Boten.Alle vier, sie schreiben feine BriefeUnd entsenden ihre schnellen Boten,Jeder tut es heimlich vor dem ändern.Die vier Boten trafen nun zusammenIn Stadt Prizren, in der weißen Feste,An dem Sitz und Hof von Propst Nedeljko.Doch der Propst, der weilte nicht zu Hause,Sondern war beim Frühamt in der Kirche,War beim Frühamt, bei der heil'gen Andacht.So gewaltig sind die schnellen Boten,So gewaltig, Diener der Gewalt'gen,Daß sie von den Pferden nicht absaßen,Sondern diese in die Kirche trieben!Sie ergriffen die geflochtnen Peitschen,Und sie schlugen ein auf Propst Nedeljko:"Komm geschwind, du unser Propst Nedeljko,Komm geschwind zum ebnen Amselfelde,Daß du aussprichst, wem die Herrschaft zusteht;Sterbend hat bei dir der Zar gebeichtet,Hat von dir das Abendmahl empfangen,Du verwahrst bei dir die alten Bücher;Komme, oder du verlierst dein Leben!"Tränen weinte da der Propst Nedeljko,Weinte Tränen, und er sprach zu ihnen:

Урош и Мрњавчевићи

1 / 5 · 60