Речи у камену
IИ буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар? тешко приклопи сварење.
И јесте, тма котлова у котлу. Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог?
IIЖивоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг.
Једе, а поједене неманска већ утроба их вари зле у гору крв.
IIIТо тма кад мува пауку, преситости је огладнети за глађу. И похоти то боловати за скрнављењем.
Задњу јер не доварив чистоте кап, лази немоћна, плази низ брда ова, низ трбухе, у млака сванућа.
IVСтамено између животâ по зид.
Камено за хлеб се сваки стонтао на длану по жуљ.
И брава, и мимо браву кључ кључа у вратима врата.
Издаји то, муклије се увуче.
V