Posveta Prahu Oca Srbije

Prolog Gorskog vijenca, poznat kao „Posveta prahu oca Srbije", Njegoš je posvetio Karađorđu Petroviću – vođi Prvog srpskog ustanka i simbolu prvog organizovanog otpora srpskog naroda nakon vekova osmanske vlasti. U njemu je video ne samo junaka svog vremena, već i čoveka koji je, iako ponikao iz malog naroda, snagom karaktera i neustrašivošću stao uz bok najvećim vojskovođama epohe.

Cela Posveta predstavlja odu Karađorđu i veličanje njegovog dela, uz isticanje velike sramote Miloša Obrenovića, koji je svoju vlast učvrstio izdajom velikog srpskog junaka i tako stekao povlastice od Turaka. Na to upućuje i stih 24.

…tvojoj glavi bi sudjeno za v’jenac se svoj prodati!

Posveta

Ova posvetna pesma nije samo izraz poštovanja koje je Njegoš gajio prema ličnosti Karađorđa, prvog oslobodioca Srbije. Njome se istovremeno uspostavlja i uža istorijska veza između vremena vladike Danila i vremena Karađorđa: „istraga Turaka“ pod Danilom, koja predstavlja središnju temu „Gorskog vijenca“, za pesnika je značila početak borbe južnih Slovena protiv turske tuđinske vlasti. Karađorđe je svojim ustankom protiv Turaka (1804) nastavio delo oslobođenja koje je u Crnoj Gori započeto pod Danilom.

Petrović Njegoš, Petar II. Der Bergkranz. Einleitung, Übersetzung und Kommentar von A. Schmaus. München: Verlag Otto Sagner; Belgrad: Prosveta Verlag. 1963

Original

[ćir] [lat]

Посвета Праху Оца Србије

Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,он ће ера бити страшна људскијема кољенима.У њ се осам близанацах у један мах изњихашеиз колевке Белонине¹ и на земљи показаше:Наполеон², Карло³, Блихер⁴, кнез Велингтон⁵ и Суворов⁶. Карађорђе⁷, бич тирјанах, и Шварценберг⁸ и Кутузов⁹.Ареи¹⁰ је, страва земна, славом бојном њих опиои земљу им за поприште, да се боре, назначио.Из грмена великога лафу изаћ трудно није,у великим народима генију се гњ'јездо вије:овде му је поготову материјал к славном дјелуи тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.Ал' хероју тополскоме¹¹, Карађорђу бесмртноме,све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;од витештва одвикнута у њим' лафска срца буди.Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!Од Ђорђа се Стамбол¹² тресе, крвожедни отац куге,сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге.............................................................Да, витеза сустопице трагически конац прати:твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!............................................................Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!На Борисе¹³, Вукашине¹⁴, општа грми анатема¹⁵,гадно име Пизоново¹⁶ не см'је каљат мјесецослов,за Егиста¹⁷ управ сличи гром небесни, суд Орестов¹⁸.............................................................Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше¹⁹,ал небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље²⁰,све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.............................................................Зна Душана²¹ родит Српка, зна дојити Обилиће²²,ал хероје ка Пожарске²³, дивотнике и племиће,гле, Српкиње сада рађу... Благородством Српство дише...Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише!

У Бечу на Ново љето 1847. года

Сочинитељ

Deutsch

Zueignung Den Manen des Vaters Serbiens

Möge sich auch dies Jahrhundert stolz der größten eins vermeinen,Künftigen Geschlechtern wird es stets als Schreckens zeit erscheinen,Da acht Zwillingshelden jäh sich aus Bellonas¹ Wiege schwangen,Und als sie die Welt betraten, sie mit ihrem Ruhm durchdrangen:

Bonaparte², Karl³, Fürst Blücher⁴, Fürst Wellington⁵ und Suworow⁶,Karadjordje⁷ — Türkengeißel! —, Schwarzenberg⁸ und Kutuzow⁹.

Ares¹⁰ hat, der Erde Greuel, sie durch Siegesruhm verblendet,Hat als Tummelplatz den Helden für den Kampf die Welt gespendet. —Unschwer tritt heraus ein Löwe aus dem Dickicht großer Forste,Und im Schöße großer Völker fühlt der Genius sich im Horste;Dort wird er für seine Werke leicht den nöt’gen Bildstoff finden,Und des kühnen Helden Stirne wird der Siegeskranz umwinden.Doch Topolas¹¹ großem Helden, Karadjordje, stellten schwer sichViele Hemmnisse entgegen, — er erreicht’ die hohen Ziele:Rief sein Volk, sprengt’ dessen Ketten, neu könnt’ er das Kreuz erheben.Er erweckt’ vom Tod die Serben, haucht’ in ihre Seele Leben.Des Unsterblichen Geheimnis, seht: er stählt die Brust der Serben,Lehrt die lange Kampfentwöhnten neuen Lebensmut erwerben,Vor ihm hält, gebannt, der Zug des Pharaons des Ostens inne,Er beschwingt der Serben Sehnen neu mit seinem Rittersinne.Es erbebt vor Djordje Stambul¹², grauser Vater unsrer Leiden;Mit dem Schwerte schwört der Türke — dies der einz’ge Schwur der Heiden —............................................................

Da hienieden jedes Edlen Schicksal tragisch muß verlaufen,Mußtest du den Kranz des Siegers mit dem eignen Haupt erkaufen.............................................................

Die Geschlechter richten Taten, jedem sie den Lohn erteilen,Einen Boris¹³ und Vukašin¹⁴ immer wird der Fluch ereilen.Der verruchte Name Pisos¹⁵ durfte nie die Fasti schänden;Durch Orestens¹⁶ blitzstrahlgleiches Schwert mußt’ einst Ägisthos¹⁷ enden.

............................................................

Dein geheiligt Grab will Tücke dicht in Finsternis verstecken,Doch was könnte deiner Seele Himmelshelle je verdecken?Macht das grause, tiefe Dunkel je der Welt das Licht zunichte?Vor dem Lichte sich verbergend, gibt es fliehend Raum dem Lichte.Ewig lebenspendend leuchten wird allzeit dem SerbenstammeHell und heller durch die Zeiten deiner Fackel¹⁸ Wunderflamme.

............................................................

Ja, es wußte wohl die Serbin einen Dušan¹⁹ zu gebären,Wußte einen Obilić²⁰ an ihrer Mutterbrust zu nähren,Doch Heroen, dem Požarski²¹ gleichend, solche Edelleute,Solche Riesen, Heldensöhne, sieh, gebiert die Serbin heute!

....................

Посвета Праху Оца Србије

У Бечу на Ново љето 1847. года

Сочинитељ

1 / 2 · 60

Činjenica da je Njegoš u „Posveti“ ostavio trideset stihova neispunjenih i označio ih samo tačkama dovela je do različitih pokušaja tumačenja, pa čak i dopunjavanja.

Razmišljalo se, između ostalog, o mogućoj intervenciji cenzure, ali ta pretpostavka otpada zbog činjenice da sačuvani prepis (pisan rukom njegovog sekretara) sa cenzorskom napomenom pokazuje isti oblik teksta kao i prvo izdanje, čije je štampanje u Beču sam pesnik pažljivo nadgledao.

Malo je verovatno i drugo objašnjenje, prema kojem su se prvobitno postojeći stihovi odnosili na kneza Miloša, koji je dao nalog za ubistvo Karađorđa, ali su posle pomirenja sa knezom bili izostavljeni. Najviše razloga govori u prilog tome da je „Posveta“ od samog početka dobila oblik u kojem nam se pojavljuje u prvom izdanju.

To, naravno, ne isključuje mogućnost da su „pauze“, koje su postavljene na tačno određenim mestima, prema pesnikovoj nameri trebalo da podstaknu na istorijske asocijacije i analogije, iako je konačni sud ostavljen budućnosti, budućim „pokoljenjima“ (stih 25).