Косовка дјевојка
Уранила Косовка девојка,Уранила рано у недељу,У недељу прије јарка сунца,Засукала бијеле рукаве,Засукала до бели лаката,На плећима носи леба бела,У рукама два кондира златна,У једноме лађане водице,У другоме руменога вина;Она иде на Косово равно,Па се шеће по разбоју млада,По разбоју честитога кнеза,Те преврће по крви јунаке;Ког јунака у животу нађе,Умива га лађаном водицом,Причешћује вином црвенијемИ залаже лебом бијелијем.Намера је намерила билаНа јунака Орловића Павла,На кнежева млада барјактара,И њега је нашла у животу,Десна му је рука осеченаИ лијева нога до колена,Вита су му ребра изломљена,Виде му се џигерице беле;Измиче га из те млоге крвце,Умива га лађаном водицом,Причешћује вином црвенијемИ залаже лебом бијелијем;Кад јунаку срце заиграло,Проговара Орловићу Павле:"Сестро драга, Косовко девојко!"Која ти је голема невоља,"Те преврћеш по крви јунаке?"Кога тражиш по разбоју млада?"Или брата, или братучеда?"Ал' по греку стара родитеља"Проговара Косовка девојка:"Драги брато, делијо незнана!"Ја од рода никога не тражим:"Нити брата нити братучеда,"Ни по греку стара родитеља;"Мож' ли знати, делијо незнана,"Кад кнез Лаза причешћива војску"Код прекрасне Самодреже цркве"Три недеље тридест калуђера?"Сва се Српска причестила војска,"Најпослије три војводе бојне'"Једно јесте Милошу војвода,"А друго је Косанчић Иване,"А треће је Топлица Милане;"Ја се онде деси на вратима,"Кад се шета војвода Милошу,"Красан јунак па овоме свету,"Сабља му се по калдрми вуче,"Свилен калпак, оковано перје,"На јунаку коласта аздија,"Око врата свилена марама,"Обазре се и погледа на ме,
