Владика Данило (сâм собом)Виђи врага су седам бињишах,1су два мача а су двије круне,праунука Туркова с Кораном!2За њим јата проклетога кота,да опусте земљу свуколикукâ скакавац што поља опусти!Францускога да не би бријега,3аравијско4 море све потопи!Сан паклени окруни Османа,5дарова му луну6 ка јабуку.Злога госта Европи Оркана!7*Византија8* сада није другоно прћија9 младе Теодоре;10звијезда је црне судбе над њом.Палеолог11* позива Мурата12**да закопа Грке са Србима.Своју мисли Бранковић13** с Гертуком.14Мухамеде15, то је за Гертуку!Сјем Азије, ђе им је гњијездо,вражје племе позоба народе -дан и народ, како ћуку тица16:Мурат Српску, а Бајазит Босну,Мурат Епир, а Мухамед Грчку,два Селима Ципар и Африку.Сваки нешто, не остаде ништа;страшило је слушат што се ради!Мален свијет за адова жвала,ни најест га, камоли прејести!Јанко брани Владислава мртва;што га брани, кад га не одбрани?Скендербег је срца Обилића,ал' умрије тужним изгнаником. -А ја што ћу, али са киме ћу?Мало руках, малена и снага,једна сламка међу вихорове,сирак тужни без нигђе никога...Моје племе сном мртвијем спава,суза моја нема родитеља,нада мном је небо затворено,не прима ми ни плача ни молитве;у ад ми се свијет претворио,а сви људи паклени духови.Црни дане, а црна судбино!О кукавно Српство угашено,зла надживјех твоја сваколика,а с најгорим хоћу да се борим!Да, кад главу раздробиш тијелу,у мучењу издишу членови...Куго људска, да те Бог убије!Али ти је мало по свијетате си својом злошћу отровала,но си отров адске своје душеи на овај камен избљувала?Мала ти је жертва сва Србијаод Дунава до мора сињега?