Доходе десет кавазах из Подгорице од везира новога, који облази царство, и дају владици Данилу писмо, владика га чита, замишљенВојвода БатрићКаж', владико шта ти везир пише. Већ нећемо да се крије ништа, сви ако ће окрилатит Турци!
Владика (чита писмо од ријечи до ријечи):Селим везир, роб роба свечева, слуга брата сунца свијетскога, а посланик од све земље цара. На знање ви, главари с владиком! Цар од царах мене је спремио да облазим земљу свуколику, да уредбу видим како стоји: да се вуци не преједу меса; да овчица која не занесе своје руно у грм покрај пута; да подстрижем што је предугачко, да одлијем ђе је препунано; да прегледам у младежи зубе да се ружа у трн не изгуби, да не гине бисер у буниште;- и да раји узду попритегнем, е је раја ка остала марва. Па сам чуо и за ваше горе. Породица света Пророкова зна јунаштву праведну цијену. Лажу људи што за лафа кажу да се миша и најмање боји. Хајте мени под мојим шатором, ти, владико, и главни сердари, само да сте цару на бјељегу, за примити од мене дарове, па живите као досле што сте. Јаки зуби и тврд орах сломе; добра сабља топуз иза врата, а камоли главу од купуса. Шта би било одучити трске да не чине поклон пред орканом? Ко потоке може уставити да к сињему мору не хитају? Ко изиде испод дивне сјенке Пророкова страшнога барјака, сунце ће га спржит као муња. Песницом се нада не растеже! Миш у тикви - што је него сужањ? Узду глодат - да се ломе зуби! Небо нема без грома цијену. У фукаре очи од сплачине. Пучина је стока једна грдна - добре душе, кад јој ребра пучу. Тешко земљи куда прође војска!
Кнез ЈанкоТрговац ти лаже са смијехом, жена лаже сузе просипљући;