Цар Лазар и царица Милица.
(о боју Косовском).Цар Лазаре сједе за вечеру,Покрај њега царица Милица;Вели њему царица Милица:"Цар-Лазаре, Српска круно златна!"Ти полазиш сјутра у Косово,"С' собом водиш слуге ,и војводе,"А код двора ни ког' не остављаш,"Царе Лазо, од мушкијех глава,[41]"Да ти може књигу однијети"У Косово и натраг вратити;"Одводиш ми девет миле браће,"Девет браће, девет Југовића:"Остави ми брата бар једнога,"Једног брата сестри од заклетве."Њој говори Српски кнез Лазаре:"Госпо моја, царице Милице!"Кога би ти брата највољела"Да т' оставим у бијелу двору?" -"Остави ми Бошка Југовића."Тада рече Српски кнез Лазаре:"Госпо моја, царице Милице!"Када сјутра бијел дан осване,"Дан осване и огране сунце,"И врата се отворе на граду,"Ти ишетај граду на капију,"Туд' ће поћи војска на алаје:"Све коњици под бојним копљима,"Пред њима је Бошко Југовићу,"И он носи крсташа барјака;"Кажи њему од мене благосов,"Нек да барјак, коме њему драго,"Па нек с тобом код двора остане."Кад у јутру јутро осванулоИ градска се отворише врата,Тад' ишета царица Милица,Она стаде граду код капије,Ал' ето ти војске на алаје:Све коњици под бојним копљима,Пред њима је Бошко ЈуговићуНа алату вас у чистом злату,Крсташ га је барјак поклопио,Побратиме! до коња алата;На барјаку од злата јабука,Из јабуке од злата крстови,Од крстова златне ките висе,Те куцкају Бошка по плећима;Примаче се царица Милица,Па увати за узду алата,Руке склопи брату око врата,Пак му поче тихо говорити:"О мој брате, Бошко Југовићу!"Цар је тебе мене поклонио,"Да не идеш на бој на Косово,"И тебе је благосов казао,"Да даш барјак, коме тебе драго,"Да останеш са мном у Крушевцу,"Да имадем брата од заклетве."
