Цар Лазар и царица Милица.
(о боју Косовском).Цар Лазаре сједе за вечеру,Покрај њега царица Милица;Вели њему царица Милица:"Цар-Лазаре, Српска круно златна!"Ти полазиш сјутра у Косово,"С' собом водиш слуге ,и војводе,"А код двора ни ког' не остављаш,"Царе Лазо, од мушкијех глава,[41]"Да ти може књигу однијети"У Косово и натраг вратити;"Одводиш ми девет миле браће,"Девет браће, девет Југовића:"Остави ми брата бар једнога,"Једног брата сестри од заклетве."Њој говори Српски кнез Лазаре:"Госпо моја, царице Милице!"Кога би ти брата највољела"Да т' оставим у бијелу двору?" -"Остави ми Бошка Југовића."Тада рече Српски кнез Лазаре:"Госпо моја, царице Милице!"Када сјутра бијел дан осване,"Дан осване и огране сунце,"И врата се отворе на граду,"Ти ишетај граду на капију,"Туд' ће поћи војска на алаје:"Све коњици под бојним копљима,"Пред њима је Бошко Југовићу,"И он носи крсташа барјака;"Кажи њему од мене благосов,"Нек да барјак, коме њему драго,"Па нек с тобом код двора остане."Кад у јутру јутро осванулоИ градска се отворише врата,Тад' ишета царица Милица,Она стаде граду код капије,Ал' ето ти војске на алаје:Све коњици под бојним копљима,Пред њима је Бошко ЈуговићуНа алату вас у чистом злату,Крсташ га је барјак поклопио,Побратиме! до коња алата;На барјаку од злата јабука,Из јабуке од злата крстови,Од крстова златне ките висе,Те куцкају Бошка по плећима;Примаче се царица Милица,Па увати за узду алата,Руке склопи брату око врата,Пак му поче тихо говорити:"О мој брате, Бошко Југовићу!"Цар је тебе мене поклонио,"Да не идеш на бој на Косово,"И тебе је благосов казао,"Да даш барјак, коме тебе драго,"Да останеш са мном у Крушевцу,"Да имадем брата од заклетве."Ал' говори Бошко Југовићу:"Иди, сестро, на бијелу кулу;"А ја ти се не бих повратио,"Ни из руке крсташ барјак дао,"Да ми царе поклони Крушевац;"Да ми рече дружина остала:"Гле страшивца, Бошка Југовића!"Он не смједе поћи у Косово"За крст часни крвцу прољевати"И за своју вјеру умријети."Пак проћера коња на капију.Ал' ето ти старог Југ-БогданаИ за њиме седам Југовића,Све је седам устављала редом,Ал' ниједан ни гледати не ће.Мало време за тим постајало,Ал' ето ти Југовић-Воина,И он води цареве једекеПокривене са сувијем златом,Она под њим увати кулаша,И склопи му руке око врата,Па и њему стаде говорити:"О мој брате, Југовић-Воине!"Цар је тебе мене поклонио,"И тебе је благосов казао,"Да даш једек', коме тебе драго,"Да останеш са мном у Крушевцу,"Да имадем брата од заклетве."Вели њојзи Југовић Воине:"Иди, сестро, на бијелу кулу;"Не би ти се јунак повратио,"Ни цареве једеке пустио,"Да бих знао, да бих погинуо;"Идем, сејо, у Косово равно"За крст часни крвцу прољевати"И за вјеру с браћом умријети."Пак проћера коња на капију.Кад то виђе царица Милица,Она паде на камен студени,Она паде, пак се обезнани;Ал' ето ти славнога Лазара,Када виђе госпођу Милицу,Уд'рише му сузе низ образе;Он с' обзире с десна на лијево,Те дозивље слугу Голубана:"Голубане, моја вјерна слуго!"Ти одјаши од коња лабуда,"Узми госпу на бијеле руке,"Пак је носи на танану кулу;"Од мене ти Богом просто било!"Немој ићи на бој на Косово,"Већ остани у бијелу двору."Кад то зачу слуга Голубане,Проли сузе низ бијело лице,Па одсједе од коња лабуда,Узе госпу на бијеле руке,Однесе је на танану кулу;Ал' свом срцу одољет' не може,Да не иде на бој на Косово,Већ се врати до коња лабуда,Посједе га, оде у Косово.Кад је сјутра јутро освануло,Долећеше два врана гавранаОд Косова поља широкога,И падоше на бијелу кулу,Баш на кулу славнога Лазара,Један гракће, други проговара:"Да л' је кула славног кнез-Лазара?"Ил' у кули нигђе никог нема?"То из куле нитко не чујаше,Већ то чула царица Милица,Па излази пред бијелу кулу,Она пита два врана гаврана:"Ој Бога вам, два врана гаврана!"Откуда сте јутрос полећели?"Нијесте ли од поља Косова?"Виђесте ли двије силне војске?"Јесу ли се војске удариле?"Чија ли је војска задобила?"Ал' говоре два врана гаврана:"Ој Бога нам, царице Милице!"Ми смо јутрос од Косова равна,"Виђели смо двије силне војске;"Војске су се јуче удариле,"Обадва су цара погинула;"Од Турака нешто и остало,"А од Срба и што је остало,"Све рањено и искрвављено."Истом они тако бесјеђаху,Ал' ето ти слуге Милутина,Носи десну у лијевој руку,На њему је рана седамнаест,Вас му коњиц у крв огрезнуо;Вели њему госпођа Милица:"Што је, болан, слуго Милутине?"Зар издаде цара на Косову?"Ал' говори слуга Милутине:"Скин' ме, госпо, са коња витеза,"Умиј мене студеном водицом,"И залиј ме црвенијем вином;"Тешке су ме ране освојиле."Скиде њега госпођа Милица,И уми га студеном водицом,И зали га црвенијем вином.Кад се слуга мало повратио,Пита њега госпођа Милица:"Што би, слуго, у пољу Косову?"Ђе погибе славни кнеже Лазо?"Ђе погибе стари Југ Богдане?"Ђе погибе девет Југовића?"Ђе погибе Милош војевода?"Ђе погибе Вуче Бранковићу?"Ђе погибе Бановић Страхиња?"Тада слуга поче казивати:"Сви осташе, госпо, у Косову."Ђе погибе славни кнез Лазаре,"Ту су многа копља изломљена,"Изломљена и Турска и Српска,"Али више Српска, него Турска,"Бранећ', госпо, свога господара,"Господара, славног кнез:Лазара."А Југ ти је, госпо, погинуо"У почетку, у боју првоме."Погибе ти осам Југовића,"Ђе брат брата издати не шћеде,"Докле гође један тецијаше;"Још остаде Бошко Југовићу,"Крсташ му се по Косову вија;"Још разгони Турке на буљуке,"Као соко тице голубове."Ђе огрезну крвца до кољена,"Ту погибе Бановић Страхиња."Милош ти је, госпо, погинуо"Код Ситнице код воде студене,"Ђено млого Турци изгинули;"Милош згуби Турског цар:Мурата"И Турака дванаест хиљада;"Бог да прости, ко га је родио!"Он остави спомен роду Српском,"Да се прича и приповиједа"Док је људи и док је Косова."А што питаш за проклетог Вука,"Проклет био и ко га родио!"Проклето му племе и кољено!"Он издаде цара на Косову"И одведе дванаест хиљада,"Госпо моја! љутог оклопника."
