Бановић Страхиња
Нетко бјеше Страхинићу бане,Бјеше бане у маленој Бањској,У маленој Бањској крај Косова,Да такога не има сокола.Једно јутро бане подранио,Зове слуге и к себе призивље:"Слуге моје! хитро похитајте,"Седлајте ми од мегдана ђога,"Окитите, што љепше можете,"Опашите, што тврђе можете;"Јел ја, ђецо, мислим путовати:"Хоћу Бањску оставити града,"Мислим ђога коња уморити"И у гости, ђецо, одлазити,"У тазбину у била Крушевца,"К милу тасту старцу Југ-Богдану,"Ка шурева девет Југовића;"Тазбина ме та жељкује моја."Господара слуге послушаше,Те сокола ђога оседлаше,Опреми се Страхинићу бане,Уд'ри на се дибу и калифу,Поноситу чоху сајалију,Што од воде чоха црвенија,А од сунца чоха руменија;Окити се један Српски соко,Па посједе ђога од мегдана,Одмах пође, у тазбину дође,У тазбину у била Крушевца,Ђе од скоро царство постануло,А виђе га старац Југ Богдане,И виђе га девет милих шура,Соколова девет Југовића,Мила зета једва дочекаше,У наруче зета загрлише,Вјерне слуге коња прифатише,Зета воде на френђију кулу,Код готове совре засједоше,Те господску ријеч бесјеђају;Навалише слуге и слушкиње,Неко двори, неко вино служи.Што бијаше ришћанске господе,Посједаше, те пијаху вино:Уврх совре стари Југ Богдане,С десне стране уза рамо својеСједе зета Страхинића бана,И ту сједе девет Југовића,Низа совру остала господа;Ко л' је млађи, двори господаре.Но бијеше то девет шурњаја,Но шурњаје дворе упоредо,Дворе свекра силна Југ-Богдана,И двораху своје господаре,А највише зета поносита;А слуга им једна вино служи,Служи вино једном купом златном.Златна купа девет бере литар;Ја да видиш друге ђаконије,Ђаконије, млоге госпоштине!